Главная страница

машина времеи. I Изобретатель


Скачать 0.76 Mb.
НазваниеI Изобретатель
Анкормашина времеи
Дата15.11.2022
Размер0.76 Mb.
Формат файлаdoc
Имя файлаThe Time Machine.doc
ТипРассказ
#790091
страница6 из 16
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16

V

7. — Внезапный удар


“As I stood there musing over this too perfect triumph of man, the full moon, yellow and gibbous, came up out of an overflow of silver light in the north-east.

Пока я размышлял над этим слишком уж полным торжеством человека, из-за серебристой полосы на северо-востоке выплыла желтая полная луна.

The bright little figures ceased to move about below, a noiseless owl flitted by, and I shivered with the chill of the night.

Маленькие светлые фигурки людей перестали праздно двигаться внизу, бесшумно пролетела сова, и я вздрогнул от вечерней прохлады.

I determined to descend and find where I could sleep.

Я решил спуститься с холма и поискать ночлега.

“I looked for the building I knew.

Я стал отыскивать глазами знакомое здание.

Then my eye travelled along to the figure of the White Sphinx upon the pedestal of bronze, growing distinct as the light of the rising moon grew brighter.

Мой взгляд упал на фигуру Белого Сфинкса на бронзовом пьедестале, и, по мере того как восходящая луна светила все ярче, фигура яснее выступала из темноты.

I could see the silver birch against it.

Я мог отчетливо рассмотреть стоявший около него серебристый тополь.

There was the tangle of rhododendron bushes, black in the pale light, and there was the little lawn.

Вон и густые рододендроны, черные при свете луны, вон и лужайка.

I looked at the lawn again.

Я еще раз взглянул на нее.

A queer doubt chilled my complacency.

Ужасное подозрение закралось в мою душу.

«No,» said I stoutly to myself, «that was not the lawn.»

«Нет, — решительно сказал я себе, — это не та лужайка».

“But it WAS the lawn.

Но это была та самая лужайка.

For the white leprous face of the sphinx was towards it.

Бледное, словно изъеденное проказой лицо Сфинкса было обращено к ней.

Can you imagine what I felt as this conviction came home to me?

Можете ли вы представить себе, что я почувствовал, когда убедился в этом!

But you cannot. The Time Machine was gone!

Машина Времени исчезла!

“At once, like a lash across the face, came the possibility of losing my own age, of being left helpless in this strange new world.

Как удар хлыстом по лицу, меня обожгла мысль, что я никогда не вернусь назад, навеки останусь беспомощный в этом новом, неведомом мире!

The bare thought of it was an actual physical sensation.

Сама мысль об этом была мучительна.

I could feel it grip me at the throat and stop my breathing.

Я почувствовал, как сжалось мое горло, пресеклось дыхание.

In another moment I was in a passion of fear and running with great leaping strides down the slope.

Ужас овладел мною, и дикими прыжками я кинулся вниз по склону.

Once I fell headlong and cut my face; I lost no time in stanching the blood, but jumped up and ran on, with a warm trickle down my cheek and chin.

Я упал и расшиб лицо, но даже не попытался остановить кровь, вскочил на ноги и снова побежал, чувствуя, как теплая струйка стекает по щеке.

All the time I ran I was saying to myself:

Я бежал и не переставал твердить себе:

«They have moved it a little, pushed it under the bushes out of the way.»

«Они просто немного отодвинули ее, поставили под кустами, чтобы она не мешала на дороге».

Nevertheless, I ran with all my might.

Но, несмотря на это, бежал изо всех сил.

All the time, with the certainty that sometimes comes with excessive dread, I knew that such assurance was folly, knew instinctively that the machine was removed out of my reach.

С уверенностью, которая иногда рождается из самого мучительного страха, я с самого начала знал, что утешительная мысль моя — вздор; чутье говорило мне, что Машина унесена куда-то, откуда мне ее не достать.

My breath came with pain.

Я едва переводил дыхание.

I suppose I covered the whole distance from the hill crest to the little lawn, two miles perhaps, in ten minutes.

От вершины холма до лужайки было около двух миль, и я преодолел это расстояние за десять минут.

And I am not a young man.

А ведь я уже не молод.

I cursed aloud, as I ran, at my confident folly in leaving the machine, wasting good breath thereby.

Я бежал и громко проклинал свою безрассудную доверчивость, побудившую меня оставить Машину, и задыхался от проклятий еще больше.

I cried aloud, and none answered.

Я попробовал громко кричать, но никто мне не ответил.

Not a creature seemed to be stirring in that moonlit world.

Ни одного живого существа не было видно на залитой лунным светом земле!

“When I reached the lawn my worst fears were realized. Not a trace of the thing was to be seen.

Когда я добежал до лужайки, худшие мои опасения подтвердились: Машины нигде не было видно.

I felt faint and cold when I faced the empty space among the black tangle of bushes. I ran round it furiously, as if the thing might be hidden in a corner, and then stopped abruptly, with my hands clutching my hair.

Похолодев, я смотрел на пустую лужайку среди черной чащи кустарников, потом быстро обежал ее, как будто Машина могла быть спрятана где-нибудь поблизости, и резко остановился, схватившись за голову.

Above me towered the sphinx, upon the bronze pedestal, white, shining, leprous, in the light of the rising moon.

Надо мной на бронзовом пьедестале возвышался Сфинкс, все такой же бледный, словно изъеденный проказой, ярко озаренный светом луны.

It seemed to smile in mockery of my dismay.

Казалось, он насмешливо улыбался, глядя на меня.

“I might have consoled myself by imagining the little people had put the mechanism in some shelter for me, had I not felt assured of their physical and intellectual inadequacy.

Я мог бы утешиться мыслью, что маленький народец спрятал Машину под каким-нибудь навесом, если бы не знал наверняка, что у них не хватило бы на это ни сил, ни ума.

That is what dismayed me: the sense of some hitherto unsuspected power, through whose intervention my invention had vanished.

Нет, меня ужасало теперь другое: мысль о какой-то новой, до сих пор неведомой мне силе, захватившей мое изобретение.

Yet, for one thing I felt assured: unless some other age had produced its exact duplicate, the machine could not have moved in time.

Я был уверен только в одном: если в какой-либо другой век не изобрели точно такого же механизма, моя Машина не могла без меня отправиться путешествовать по Времени.

The attachment of the levers — I will show you the method later — prevented any one from tampering with it in that way when they were removed.

Не зная способа закрепления рычагов — я потом покажу вам, в чем он заключается, — невозможно воспользоваться ею для путешествия. К тому же рычаги были у меня.

It had moved, and was hid, only in space.

Мою Машину перенесли, спрятали где-то в Пространстве, а не во Времени.

But then, where could it be?

Но где же?

“I think I must have had a kind of frenzy.

Я совершенно обезумел.

I remember running violently in and out among the moonlit bushes all round the sphinx, and startling some white animal that, in the dim light, I took for a small deer.

Помню, как я неистово метался взад и вперед среди освещенных луной кустов вокруг Сфинкса; помню, как вспугнул какое-то белое животное, которое при лунном свете показалось мне небольшой ланью.

I remember, too, late that night, beating the bushes with my clenched fist until my knuckles were gashed and bleeding from the broken twigs.

Помню также, как поздно ночью я колотил кулаками по кустам до тех пор, пока не исцарапал все руки о сломанные сучья.

Then, sobbing and raving in my anguish of mind, I went down to the great building of stone. The big hall was dark, silent, and deserted. I slipped on the uneven floor, and fell over one of the malachite tables, almost breaking my shin. I lit a match and went on past the dusty curtains, of which I have told you.

Потом, рыдая, в полном изнеможении, я побрел к большому каменному зданию, темному и пустынному, поскользнулся на неровном полу и упал на один из малахитовых столов, чуть не сломав ногу, зажег спичку и прошел мимо пыльных занавесей, о которых я уже рассказывал вам.

“There I found a second great hall covered with cushions, upon which, perhaps, a score or so of the little people were sleeping.

Дальше был второй большой зал, устланный подушками, на которых спали два десятка маленьких людей.

I have no doubt they found my second appearance strange enough, coming suddenly out of the quiet darkness with inarticulate noises and the splutter and flare of a match.

Мое вторичное появление, несомненно, показалось им очень странным. Я так внезапно вынырнул из ночной тишины с отчаянными нечленораздельными криками и с зажженной спичкой в руке.

For they had forgotten about matches.

Спички давно уже были позабыты в их время.

«Where is my Time Machine?» I began, bawling like an angry child, laying hands upon them and shaking them up together.

«Где моя Машина Времени?» — кричал я во все горло, как рассерженный ребенок. Я хватал их и тряс полусонных.

It must have been very queer to them.

Вероятно, это их поразило.

Some laughed, most of them looked sorely frightened.

Некоторые смеялись, другие казались растерянными.

When I saw them standing round me, it came into my head that I was doing as foolish a thing as it was possible for me to do under the circumstances, in trying to revive the sensation of fear.

Когда я увидел их, стоящих вокруг меня, я понял, что стараться пробудить в них чувство страха — чистое безумие.

For, reasoning from their daylight behaviour, I thought that fear must be forgotten.

Вспоминая их поведение днем, я сообразил, что это чувство совершенно ими позабыто.

“Abruptly, I dashed down the match, and, knocking one of the people over in my course, went blundering across the big dining-hall again, out under the moonlight.

Бросив спичку и сбив с ног кого-то, попавшегося на пути, я снова ощупью прошел по большому обеденному залу и вышел на лунный свет.

I heard cries of terror and their little feet running and stumbling this way and that.

Позади меня вдруг раздались громкие крики и топот маленьких спотыкающихся ног, но тогда я не понял причины этого.

I do not remember all I did as the moon crept up the sky.

Не помню всего, что я делал при лунном свете.

I suppose it was the unexpected nature of my loss that maddened me.

Неожиданная потеря довела меня почти до безумия.

I felt hopelessly cut off from my own kind — a strange animal in an unknown world.

Я чувствовал себя теперь безнадежно отрезанным от своих современников, каким-то странным животным в неведомом мире.

I must have raved to and fro, screaming and crying upon God and Fate.

В исступлении я бросался в разные стороны, плача и проклиная бога и судьбу.

I have a memory of horrible fatigue, as the long night of despair wore away; of looking in this impossible place and that; of groping among moon-lit ruins and touching strange creatures in the black shadows; at last, of lying on the ground near the sphinx and weeping with absolute wretchedness. I had nothing left but misery.

Помню, как я измучился в эту длинную отчаянную ночь, как рыскал в самых неподходящих местах, как ощупью пробирался среди озаренных лунным светом развалин, натыкаясь в темных углах на странные белые существа; помню, как в конце концов я упал на землю около Сфинкса и рыдал в отчаянии. Вместе с силами исчезла и злость на себя за то, что я так безрассудно оставил Машину… Я ничего не чувствовал, кроме ужаса.

Then I slept, and when I woke again it was full day, and a couple of sparrows were hopping round me on the turf within reach of my arm.

Потом незаметно я уснул, а когда проснулся, уже совсем рассвело и вокруг меня по траве, на расстоянии протянутой руки, весело и без страха прыгали воробьи.

“I sat up in the freshness of the morning, trying to remember how I had got there, and why I had such a profound sense of desertion and despair.

Я сел, овеваемый свежестью утра, стараясь вспомнить, как я сюда попал и почему все мое существо полно чувства одиночества и отчаяния.

Then things came clear in my mind.

Вдруг я вспомнил обо всем, что случилось.

With the plain, reasonable daylight, I could look my circumstances fairly in the face.

Но при дневном свете у меня хватило сил спокойно взглянуть в лицо обстоятельствам.

I saw the wild folly of my frenzy overnight, and I could reason with myself.

Я понял всю нелепость своего вчерашнего поведения и принялся рассуждать сам с собою.

«Suppose the worst?» I said.

«Предположим самое худшее, — говорил я.

«Suppose the machine altogether lost — perhaps destroyed?

— Предположим, что Машина навсегда утеряна, может быть, даже уничтожена.

It behooves me to be calm and patient, to learn the way of the people, to get a clear idea of the method of my loss, and the means of getting materials and tools; so that in the end, perhaps, I may make another.»

Из этого следует только то, что я должен быть терпеливым и спокойным, изучить образ жизни этих людей, разузнать, что случилось с Машиной, попытаться добыть необходимые материалы и инструменты; в конце концов я, может быть, сумею сделать новую Машину.

That would be my only hope, perhaps, but better than despair.

На это теперь моя единственная надежда, правда, очень слабая, — но все же надежда лучше отчаяния.

And, after all, it was a beautiful and curious world.

Но, во всяком случае, я очутился в прекрасном и любопытном мире.

“But probably, the machine had only been taken away.

И вполне вероятно, что моя Машина где-нибудь спрятана.

Still, I must be calm and patient, find its hiding-place, and recover it by force or cunning.

Значит, я должен спокойно и терпеливо искать то место, где она спрятана, и постараться взять ее силой или хитростью».

And with that I scrambled to my feet and looked about me, wondering where I could bathe.

С такими мыслями я встал на ноги и осмотрелся вокруг в поисках места, где можно было бы выкупаться.

I felt weary, stiff, and travel-soiled.

Я чувствовал себя усталым, мое тело одеревенело и покрылось грязью.

The freshness of the morning made me desire an equal freshness.

Утренняя свежесть вызывала желание стать самому чистым и свежим.

I had exhausted my emotion.

Волнение истощало меня.

Indeed, as I went about my business, I found myself wondering at my intense excitement overnight.

Когда я принялся размышлять о своем положении, то удивился вчерашним опрометчивым поступкам.

I made a careful examination of the ground about the little lawn.

Я тщательно исследовал лужайку.


написать администратору сайта